Priča
o fluoru, kao i svaka priča, se mora posmatrati sa više strana,
gledati iz više uglova. Da bi sagledali potpunu sliku o fluoru i
fluoridima moramo da uzmemo u obzir SVE podatke koje imamo. Dugo
vremena čovečanstvo gleda u jednu, namerno ili slučajno, postavljenu
sliku – fluor je koristan i dobar za zube, a na tu frazu se i svodi
znanje većine čovečanstva o fluoru. Od trudnica možete često čuti
: ‘’meni je lekar prepisao tabletice fluora’’, majke male dece su
često savetovane od strane lekara/zubara da svojoj deci daju da
grickaju tabletice fluora. I zbog bezrezervnog poverenja u zdravstveni
sistem i autoritete sa polja zdravstva, mi nijednog trenutka ne
dovodimo u pitanje njihova ‘’kredibilna’’ i ‘’legitimna’’ znanja.
(Napomena:
U tekstu će biti korišćeni termini fluor i fluoridi, označavajući
pri tome istu stvar; fluor je element, fluoridi su jedinjenja sa
fluorom. Mi svoje sledovanje fluora dobijamo putem fluorida, jer
čist fluor je otrov, jači od arsenika, za nijansu slabiji od cijanida.)
Za
fluor se zna odavno, prvi put se spominje u spisima rimljana, kao
fluorspar( kalcijum fluorid, CaF2). Terminom fluor se prvobitno
označavala klasa minerala, korišćena za topljenje ruda i metala.
Hronološki, istorijat fluora (sa čisto hemijskog i medicinskog stanovišta)
bi izgledao ovako:
Francuski hemičar Edmond Fremi(1814-1894) je bio vrlo blizu toga
da izoluje fluor, nikada nije uspeo, ali njegov student Henry Moissan
je nastavio njegov rad i uspeo da izoluje čist fluor (cena toga
je bila teško trovanje fluorom koje ga je umalo koštalo glave) …
Fizičko
hemijske karakteristike fluora:
-
gas bledozelene boje, male gustine
- visoka elektronegativnost
- niska polarizabilnost
- najreaktivniji element u periodnom sistemu, jedini se sa svim
elementima osim sa helijumom, neonom i argonom
- najjači oksidans (opasnost od požara i eksplozije)
- 13. po redu najzastupljeniji element u zemljinoj kori
- izuzetno otrovan
- pri radu sa fluorom su neophodne posebne mere predostrožnosti
- tačka topljenja: -219,62 °C ; tačka ključanja: -188,14 °C
Industrijska
primena fluora i fluorida:
- od početka 1600-tih fluorovodonična kiselina je korišćena u industriji
stakla, za pravljenje(urezivanje) šara, danas se takođe koristi
u proizvodnji sijalica,
- u naftnoj industriji se koristi(fluorovodonična kiselina) kao
katalizator(supstanca koja ubrzava hemijske reakcije) za dobijanje
većeg broja oktana u benzinu (fluorokarbonati),
- za dobijanje nervnog otrova sarina,
- celokupna industrija aluminijuma je nezamisliva bez fluora i fluorida
– bitno snižava tačku topljenja aluminjuma,kao i čelika i berilijuma
(inače zbog svoje izuzetno visoke reaktivnosti fluor topi skoro
sve organske matrerije pred sobom, kroz čelik prolazi kao kroz puter,
pali azbest),
- u nuklearnoj industriji se koristi za obogaćivanje uranijuma,
- fluor i njegova jedinjenja deluju kao protoplazmatski otrovi,
te se koriste za trovanje pacova i miševa,
- za proizvodnju freona i drugih gasova za rashlađivanje, fluorescentnog
svetla, za proizvodnju sintetičkih tepiha, pesticida, voska za skije,
vodootprone odeće, cigle i keramike, većine kompjuterskih komponenti.
Primena organofluornih jedinjenja:
- polimeri: teflon, lubrikanti (Krytox), mikrolitografija, optički
kablovi, jonomeri (Nafion),...
- sredstva za gašenje požara: haloni (CF3Br, CF2ClBr), heptafluoropropan
(CF3CHFCF3)
- anestetici: halotan, sevofluoran ((CF3)2CHOCH2F), desfluoran (CF3CHFOCHF2)
- veštačka krv, tečno disanje
- tečni kristali za kompjuterske monitore i video-ekrane.
Nakon
ovog kratkog pregleda istorije i primene fluora i fluorida, može
se lako doći do sledećeg zaključka:
istu hemikaliju/otrov, koju industrija koristi za obogaćivanje uranijuma,
topljenje čelika i aluminijuma, mi dajemo našoj deci kao prvu stvar
ujutru i poslednju pred spavanje, sve sa ukusom peperminta, jagode
i žvake. A sve to radimo zato što nam tako poručuju zdravstveni
autoriteti poslednjih 50 godina.
